Професор Карловачке гимназије кандидат за награду од 3,9 милиона долара

Profesor-Goran

Ђаци истраживањем решавају наставне проблеме, праве сајтове, креирају блогове, а “брејнстормингом” заједно савладају сваку тешкоћу. Ово је слика наставе 21. века која се одвија у Карловачкој гимназији.

За то је заслужан професор информатике у Карловачкој гимназији Горан Јовишић. Он је уједно и кандидат за престижну “Јидан” награду вредну 3,9 милиона долара, која се додељује појединцима за изузетна достигнућа у истраживању и развоју у области образовања.

– У свом педагошком раду се константно трудим да избегнем тзв. мекдоналдизацију образовања и применим методе које су специфичне, примарно у Филолошкој гимназији, где сам запослен. Најчешће користим методе проблемске наставе и истраживања, где ученицима поставим неки задатак а они уз моју помоћ користећи знање и искуство долазе до решења користећи литературу, наставне материјале и друге изворе знања, као и истраживачке методе да би прикупили информације, одвојили битно од небитног, вршили селекцију информација и на крају дошли до решења – објашњава нам Јовишић.

Ту је и индивидуални приступ сваком ученику, али и интерактивна метода у склопу које се код ученика подстиче размену ставова, мишљења, сарадничко учење у виду “брејнсторминга”, као и метода пројектне наставе уз употребу бесплатних веб-алата за креирање блогова за потребе наставе.

Само један у низу Јовишићевих пројеката који представља прави пример за то јесте и програм “Кодирањем до производа”.

– Истраживањем смо дошли до сазнања да у Србији и у државама у региону нема аутентичних и квалитетних сувенира, а уочили смо да се развојем туризма повећао број туриста. Сада наши ученици помоћу 3Д штампача креирају моделе – калупе за прављење сувенира од порцелана, дрвета… Сваки сувенир на полеђини има QР код који када се скенира води туристу на сајт одредишта које је посетио, а сајтове су направили ученици – прича он.
Овај пројекат који је иницирао Јовишић реализује се у сарадњи са Економско-трговинском школом из Кикинде и Економском школом из Ниша а ученици су креирали сајт на енглеском, немачком и мађарском језику са текстовима и видео-снимцима о знаменитостима.

– Постоји и идеја да се развију ученичке задруге где би ученици израђивали сувенире, можда и остварили неки приход, а тако се код њих развијају и предузетничке компетенције – сматра Јовишић.

Развојем савремених технологија дошло је до промене и у начину учења језика које, према Јовишићевим речима, није више статично уз помоћ уџбеника и професора, већ мултимедијално.

– Сада и ми наставници имамо другачију улогу и морамо се прилагодити и применити нове технологије у процесе учења. На интернету се налазе сајтови мојих ученика који пишу на српском, енглеском и немачком језику о књижевности, безбедном интернету, балету, моди и о многим другим стварима које интересују младе људе 21. века – с поносом истиче наш саговорник.

Управо је то оно што ученике привлачи да веома активно учествују у настави информатике, што су нам и потврдиле матуранткиње Карловачке гимназије.

Ученица Марија Марчета каже да помоћу несвакидашњег приступа настави информатике може да на занимљив начин савлада градиво.

– Ми скоро све радимо исто као и наши вршњаци, само на много занимљивији начин јер задатке решавамо тако што их постављамо у конкретну ситуацију и онда тражимо решење уз помоћ професора који је ту да нас усмерава. Врло често и сами нађемо решење када радимо на конкретном примеру – прича нам Марија.

Њена другарица Алиса Дињашки каже је креативност једна од ствари која ју је посебно привукла оваквом начину рада која доприноси опуштеној атмосфери.

– Радимо веома озбиљне задатке као што је, рецимо, израда сајтова, али имамо потпуну слободу да на њему пишемо о моди, храни, музици и другим стварима које нас интересују. То нам читаву ствар чини много лакшом јер пишући о ономе шта волимо уједно и учимо нове ствари из информатике – каже Алиса.

Слично мисли и Милица Николић, којој је изузетно битна креативност, али и неговање језичке културе јер јој је у плану да упише студије журналистике.

Са њом се слаже и Софија Стајчевић, која је након оваквог приступа настави информатике одлучила да у септембру упише студије графичког дизајна.

Prilog