1790. године за карловачког митрополита изабран је Стефан Стратимировић, бечки ђак, уман човек. Илирска дворска канцеларија је израдила основно писмо за Гимназију, а цар Леополд II, Дипломом га је својеручно и потврдио 11. oктобра 1791. године. Митрополит Стратимировић је приволео богатог карловачког трговца Сабова да новац који је желео да издвоји у добротворне сврхе, употреби за оснивање гимназије. Димитрије Анастасијевић Сабов дао је 20.000 форинти у сребру. Њему су се придружили и други имућни Срби из Карловаца, прикупивши још 13.100 форинти. Митрополит Стратимировић је 15. Августа 1791. године известио илирског дворског канцелара о жељама Срба да отворе своју гимназију, о прикупљеним средствима и молбом се обратио да се Сабов одликује за своје доброчинство. Тада је основана наша гимназија. Гимназија, ипак, није почела да ради 1791.године. Цар Фрања I је, после свих перипетија, 12. децембра 1792. године потврдио друго закладно писмо и одобрио наставни програм Гимназије. Тако је, након годину дана одлагања, за које је време паторонат Гимназије отворио припремну школу, Гимназија почела рад.